Sigurnost podataka i zaštita privatnosti u digitalnom dobu

Zbog toga su mnoge jurisdikcije, uključujući Evropsku uniju, donele zakone i regulative s ciljem zaštite privatnosti i ličnih podataka građana. U tom kontekstu, advokat za privredno pravo ima važnu ulogu kao partner u osiguravanju usklađenosti sa zakonima i pružanju saveta o najboljim praksama u ovoj oblasti.

U ovom tekstu ćemo istražiti važnost zaštite podataka i privatnosti u digitalnom dobu.

Zašto je bitan Zakon o zaštiti podataka o ličnosti?

Jedan od relevantnih zakonskih propisa je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ovaj zakon reguliše upravljanje i obradu ličnih podataka i usklađen je sa EU regulativom poznatom kao Generalna uredba o zaštiti podataka (GDPR).

Svoj cilj ima u osiguranju zaštite i privatnosti ličnih podataka svakog pojedinca, te se trudi da garantuje da se ti podaci obrađuju u skladu sa zakonom i etičkim principima.

Osim toga, ovaj zakon naglašava važnost saglasnosti za obradu podataka o ličnosti, što znači da pojedinac ima pravo da odluči da li će dozvoliti ili ne obradu svojih ličnih podataka.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti takođe ima značajan uticaj na poslovne aktivnosti i korišćenje ličnih podataka u kontekstu poslovanja.

Organizacije i preduzeća su dužni da poštuju ovaj zakon kako bi osigurali da se lični podaci njihovih klijenata i zaposlenih obrađuju u skladu sa zakonskim propisima i etičkim normama.

Zašto je važno razumeti osnove zakona i koje mere možemo preduzeti radi zaštite?

Razumevanje osnovnih principa ovog propisa je neophodno za svakog pojedinca koji želi da zaštiti svoje privatne informacije. To uključuje poznavanje njihovih prava i obaveza u vezi sa ličnim podacima, kao i identifikaciju aktivnosti koje se smatraju zloupotrebom podataka i načina kako to sprečiti.

Ovde ćemo pomenuti samo nekoliko primera iz života, ali je stručna podrška u vezi sa obradom podataka od strane advokata specijalizovanih za poslovno pravo izuzetno važna. Konsultacijom sa ovakvim stručnjakom možete dobiti relevantne savete i smernice u vezi sa primenom zakona o zaštiti podataka:

Dečja cyber bezbednost

Učenici u osnovnim školama se susreću s posebnim rizicima jer provode najviše vremena na društvenim mrežama i popularnim digitalnim platformama. Istraživanja ukazuju na to da gotovo 40% dece u dobi od 12 do 18 godina nije upoznato s metodama zaštite svojih podataka na internetu.

Stoga se postavlja pitanje da li deca u potpunosti shvataju opasnosti i posledice deljenja svojih ličnih podataka online? Zbog toga je značajno da deca od malih nogu stiču znanja o zaštiti podataka. Njihovo obrazovanje u ovoj oblasti osigurava da budu odgovorni i sigurni u digitalnom okruženju.

Zaštita privatnosti podataka na poslu

Neprikladno rukovanje privatnim podacima, poput njihovog ostavljanja na mestima kao što je radna površina, oglasne table ili bacanje biografija kandidata u smeće, samo su neki od propusta koji često prolaze neprimećeni i ne smatraju se rizičnim za poslovanje, posebno u domaćim firmama.

Iako se desi da olako prihvatimo "pop-up" obaveštenja o kolačićima, retko razmišljamo o konkretnom načinu upotrebe naših ličnih informacija. Zato je podizanje svesti o važnosti zaštite podataka i regulatornim rizicima neophodno, uz implementaciju posebnih procedura za sprečavanje takvog ponašanja zaposlenih. "Politika čistog stola" je efikasan pristup koji se preporučuje radi usklađivanja sa GDPR regulativom.

Digitalno praćenje i korisničko profilisanje

Prilikom pretrage ponuda za odmor na internetu, preporučljivo je izbegavati unošenje ličnih podataka. Ipak, geolokacije zadržavaju kolačiće koji prate aktivnosti i prave profile korisnika prema njihovim interesovanjima.

Na primer, pretraga najpovoljnijih hotelskih ponuda omogućava pružaocu usluga da prati vaše zahteve i broj pregleda određene destinacije. Kada zatražite ponudu, algoritam koji analizira vaše ponašanje može prikazati višu cenu putem prilagođenih cena. Ovo je jedan od razloga za postojanje GDPR-a – kako bi sankcionisao kompanije koje neadekvatno obrađuju lične podatke.

Geolokacija i praćenje kretanja zaposlenih

Kada je reč o poslodavcima i zaposlenima, mnogi nisu svesni da informacije o kretanju i lokaciji spadaju u kategoriju ličnih podataka. U situaciji sa komercijalistom koji koristi službeni automobil, telefon, laptop i karticu za kontrolu pristupa, postaje očigledno da se lični podaci mogu međusobno povezivati, otkrivajući mnogo toga o pojedincima.

Zbog toga njihovo korišćenje treba ograničiti na poslovne potrebe kako bi se sačuvala privatnost. Kompanije moraju pažljivo pregledati svoje postupke da bi sprečile zloupotrebu podataka u korist poslodavca i zaštitile privatnost zaposlenih. Ovaj pristup osigurava nezavisnost i privatnost pojedinaca i sprečavaju neprikladnu upotrebu njihovih podataka.

Zaštita ličnih podataka: Izazovi u doba veštačke inteligencije

Izazovi vezani za zaštitu ličnih podataka postaju sve izraženiji, posebno sa širenjem veštačke inteligencije. Iako je digitalizacija postala dominantna uz visoku upotrebu savremenih tehnologija, kontrola i uticaj ljudskog faktora i dalje su od velikog značaja.

Suštinski izazov leži u sveprisutnoj veštačkoj inteligenciji koja, ukoliko nije pravilno kontrolisana, može izazvati ozbiljne posledice. Ova tehnološka inovacija donosi rizike koje nije moguće zanemariti, što dodatno stavlja odgovornost na institucije da preduzmu korake u cilju zaštite ličnih podataka, edukacije građana i podizanja svesti o značaju privatnosti.

Saradnja između državnih institucija i civilnog društva postaje nezaobilazna za ostvarivanje efikasne zaštite prava privatnosti. Ovakav pristup pored toga što obezbeđuje bolju zaštitu ličnih podataka doprinosi i podizanju svesti građana o važnosti ove teme.