25.10.2018 Komentari: 0

Sa kakvim predznanjem se ide u kafanu - Istorijat srpskih kafana

Za kafanu se slobodno može reci da je jedna od posećenijih i poštovanijih institucija u našoj zemlji. Ona nam je u krvi, neraskidiva veza našeg mentaliteta i naše duše, i zato je vole sve generacije. Mlađima je kafana sinonim za druženje, neprospavane noći i dobar provod uz muziku. Starijima je ona poput druge kuće - mesto gde se mogu opustiti, razmeniti par reči sa starim prijateljem i uz koju čašicu filozofirati o sitnicama i smislu života. 

Međutim, kafane Beograd nisu ugostiteljske ustanove skorijeg datuma. Istina, njihova popularnost i ekspanzija jesu se pojačale poslednih godina, ali ovi “životni univerziteti” datiraju još iz naše dalje prošlosti. Ako ste im do sada pristupali površno i bez previše udubljivanja, možda će vas iznenaditi nekoliko činjenica iz bogate istorije ovog fenomena. A za one prave boeme, ovo je zasigurno obavezno štivo.

 

Prva kafa pila se na Dorćolu


Interesantno je da prve kafane nisu bile ni nalik ovim današnjim. Davne 1522. godine, u jednoj zgradi na Dorćolu, Turci su otvorili prvu gostionicu u kojoj se služila kafa. Ovaj trend kasnije su ispratili i ostali veći gradovi, poput Sarajeva, Londona, Marselja i Beča, a sam naziv kafana počinje da se koristi tek 1738. godine.


Pravi procvat kafane su doživele u XIX veku za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića. On je uveo i poseban propis kojim je definisan način rada i izgled kafana, kao i pravila ponašanja u njima. Upravo po njegovom nalogu, u nekadašnjoj Glavnoj čaršiji, podignut je “Znak pitanja”, najstarija sačuvana beogradska kafana. Ona će ostati upamćena po tome što je bila prvo čitalište Srpskih novina, u njoj je odigrana prva partija bilijara, a rado ju je posećivao i sam Vuk Karadžić. Već krajem tog i početkom sledećeg veka, kafane su postale toliko rasprostranjene da se smatra da je na svakih 50 stanovnika postojala po jedna. Baš kao i danas, nesvakidašnja atmosfera koja je vladala u beogradskim kafanama privlačila je putnike i iz najudaljenijih gradova.

 

Kafana je oduvek okupljala razne ljude


Svoje mesto u kafani imao je svako, te je ona okupljala ljude različitih profila, profesija i interesovanja: uboge beskućnike, prostitutke, studente, umetnike i uglađenu gospodu. U njoj su nastala neka od najboljih i najvažnijih književnih dela, a neretko je bila i mesto dešavanja različitih kulturnih, sportskih i političkih manifestacija. Kafane su bile mesto gde je zasijala prva sijalica, zazvonio prvi telefon i održan prvi sajam knjiga. O njenom istorijskom značaju svedoči i činjenica da je nakon Prvog svetskog rata u kafani zasedala i Narodna skupština.


Tokom vremena, kafana je prošla trnoviti put od gostionice u kojoj se služio napitak od kafe, do današnjeg ugostiteljskog objekta sa kariranim stolnjacima, gde poručujete litar-litar i uživate u zvucima narodne muzike. Ipak, kroz burnu istoriju uspela je da ostane sinonim za neponovljiv provod i dobru enegriju, koji i dan danas privlače brojne turiste širom sveta.

 

Ne oklevajte - vikend je vreme za kafanu!


Ako je ova priča uspela da vam zagolica maštu i natera vas da se zapitate gde izaći ovog vikenda, budite bez brige. Kafana Bajka spojila je ono najbolje - kroz autentični ambijent ona uspeva da prizove duh minulih vremena i diskretno ga utka u sadašnjost i savremeni način provoda. Skrivena od gradske buke i prevelike gužve, Kafana Bajka pruža pravo utočište za beg od svakodnevnice i ubrzanog tempa života. Ušuškana u senovitom delu Košutnjaka, pružiće vam nezaboravnu atmosferu uz zvuke najbolje muzike.


I zato ne oklevajte. Izdvojite ovaj vikend, okupite svoje najdraže prijatelje i kreirajte neke nove uspomene koje ćete zauvek pamtiti. Iskoristite svoju privilegiju – mnogi bi vam na njoj pozavideli. 

Povezane teme:  

Komentari(0) Napiši komentar

Ostavi komentar